БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ, ПЕСМЕ
Бранислав Петровић рођен је 7. априла 1937. године у селу Бјелуша у општини Ариље. Гимназију је завршио у Чачку. Студирао је на Правном факултету, а дипломирао на Филолошком факултету у Београду на одсеку за југословенску књижевност и српски језик. Био је српски песник и новинар.
Као новинар радио је у „Борби“,био је колумниста у НИН-у, уредник у часопису „Видици“ и „Српски књижевни гласник“, уредник у Издавачком предузећу „Просвета“.
Избор из колумни које је објављивао у НИН-у, објавио је у књизи "Квадратура круга".
Освајао је више награда за своју поезију.
Умро је 26. септембра 2002. године.
Збирке песама
* Моћ говора
* Градилиште
* О проклета да си улицо Риге од Фере
* Предосећање будућности
* Трагом прах
* Све самљи
* Песме
* Да видиш чуда
* Жежевасион
ПА ТА, ПА ШТА
О пролећу се,
признајем, пише свашта!
Па ипак...немој...ПРОЛЕЋЕ,
ПА ШТА?
И уопште тај стил ПА ШТА ПА ШТА -
ЈОШ ЈЕ МОДЕРНО БИТИ ЧОВЕК КОЈИ
УМЕ ДА МАШТА.
Па маштај! Чаролији
додај чаролију већу!
(Не, није реч само о
птицама и цвећу.)
Нааајмања бубица (једва је видиш голим оком)
За тебе тајну таји у
срцу свом дубоком.
А ко ће се, ако ти не смеш, до врха света дићи?
А ко ће, ако се ти колебаш, у понор света сићи?
У будући век ти сада путујеш, као кући:
Из века будућег у век наааајбудући!
У веку најбудућем ШТА те ново чека?
- Птиче и цвеће из овога века.
Препознаће их твоје очи чисте:
То су, ето, ове птице, љубичице ове исте.
Ти међу звездама, ти
од звезда виши,
Запевај кроз њих, мириши, мириши...
У бескрајне светове
кад кренеш (пун треме)
Од ОВОГ ПРОЛЕћА понеси драгоцено семе.
Кад наиђеш на пејзаже грубе -
Ту су твоје пчеле, ту
су твоје бубе.
Ако се намериш на невоље горе -
Ту су твоје реке,
дивље крушке, море.
Кад ли те спопану
космичке самоће -
Ту су твоје стреле,
магнет, јужно воће.
Када ти поставе тешке загонетке -
У помоћ призови своје мудре претке.
И немој сад с њима ПА ШТА
ПА ШТА -
Још је модерно бити човек који уме да машта.
MOĆ GOVORA
Jeste moć disanja jeste moć rasta drveća jeste
moć kuće da se iznenadno nad glavom spavača sruši
al’
moć govora posebna je i najveća moć
moć govora moć govora moć govora
moć govora
ja mogu da kažem RUKO ZAGRLI OVU SVETLOST
i ruka moja poslušno
na način divan
grli čudo svetleće u hodu
pa mogu da kažem ZEMLJO TI SI NAJLEPŠA IGRAČKA
U MOJOJ SOBI
NAJLEPŠA U MOJOJ RUCI
a odmah zatim ZEMLJO TI SI PODMUKLA VARALICA
IZUJEDAĆU TE KAO PSETO
a odmah zatim OVAJ BIK VREDI VIŠE NEGO
PLANINA IZ KOJE IZVIRE VODA
zatim da legnem u travu
glavom uz topal kamen
da spavam beskrajno dugo kao što spava ugalj
pa kad se probudim (i to je priznajem
nepojmljiva moć) i vidim drvo mogu da kažem DRVO
i vidim sunce mogu da kažem SUNCE
i vidim sina čovekovog mogu da kažem DEČAK
pa DEČAK DEČAK DEČAK
drugačije bi uzviknuo tad Anri Mišo
on bi rekao GARSON pa GARSON GARSON GARSON
pa bi se u polju mešale naše bronzane reči
a ako bi još naišao Pasternak
sa svojim osmehom sličnim zmiji koja se sprema na skok
svi bi se cvetovi u polju okrenuli
neki bi se čak iz zemlje iščupali jer
iz udaljenih livada su
a hteli bi da čuju
divan nesporazum
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
i tako beskrajno moć govora.
Comments
Post a Comment