ИЗБОР ИЗ САВРЕМЕНЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ

Александар Вучо (Београд, 25..9.1897 - Београд, 21.07.1985), први је песник модерне поезије за децу у српској у српској литератури. Тридесетих година 20. века  припадао је покрету надреалиста* у књижевности. У својој поезији он се игра речима, измишља нове риме, служи се досеткама и хумором. Најпознатија дела за децу су му поеме** Сан и јава храброг Коче, Подвизи дружине Пет петлића и Момак и по хоћу да будем.

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI

Moj otac, kad tramvaj vozi,
stoji na desnoj nozi,
a drugom nogom zvoni
da se sa klizave šine
nestašno dete skine;
on grči nogu i zvoni
da pseto ne pogine;
on zvoni, zvoni i zvoni
da se sa duge pruge
umorni radnik skloni.

Ujutru, kad pođem u školu,
ja prvi ugledam trolu,
ja prvi ugledam gde stenje
tramvaj koji se penje;
i kliknem: "Eno ga ide!"
Da drugovi moji vide
za bremzom, u punom sjaju,
mog oca na tramvaju.

Ali kad stignu smene
i otac kući krene,
ja znam da ga bole vene
na tromoj, okoreloj nozi
na kojoj tramvaj vozi.
Noću, kad tramvaji zamru,
i pomru sumorne misli,
ne spava otekla noga
koju su bolovi stisli.

Moj otac kad tramvaj vozi,
na bolesnoj stoji nozi,
pa ipak on vozi i vozi...
Stotine ljudi dnevno
putuje i noge odmara,
stotine ljudi dnevno
na ručak stigne brže,
stotine ljudi dnevno
novine mirno otvara,
prstom na prozoru šara,
smeje se i razgovara...

Moj otac vozi i vozi,
stotine ljudi dnevno
on vozi, vozi i vozi

na svojoj bolesnoj nozi.

_____________

*Надреалисти - припадници књижевног и уметничког покрета који настаје у Француској после Првог светског рата. Они су бунтовничког духа, буне се против традиције, устаљених навика и обичаја, презиру друштвене норме и законе. У поезији се играју речима и стварају нове, често невероватне песничке слике.

**поема - дужа лирско-епска песма у којој се преплићу елементи лирске (осећања) и епске поезије (догађај). Поема је настала као књижевна врста у 19.веку.


Мирослав Антић  (Кикинда, 4.3.1932 - Нови Сад, 24.6.1986) је српски песник, рдитељ, новинар и сликар. Веома популаран код младих јер пева о њиховим свакодневним проблемима и доживљајима ( школа, заљубљивање, пријатељство...). Најпознатије и најпопуларније су му књиге Плави чуперак, Гарави сокак, Шашава књига, Оловка не пише срцем, Зако замишљам небо...

Lako Je Tebi

Lako je tebi kad imaš brata, pa može da te štiti i brani. Kad se u dvorištu igrate rata, on uvek stoji na tvojoj strani. Od svih je bolji. Od svih je jači. Zato brat tako mnogo znači. Lako je tebi kad imaš brata: smeš da se praviš važan pred svima. U bioskopu nema karata, on samo trepne i - već ih ima. Na utakmici nigde mesta, on samo migne - tri klinca digne. Poznaje svakog konduktera. Poznaje svakog poslastičara. Ima u gradu tristo drugara. Meni je teško jer nemam brata, pa pazim s kim se igram rata, jer nije svako na mojoj strani, spreman da uvek baš mene brani. A kad se s drugom decom potučem, obično deblji kraj izvučem. Kod kuće radim sam za dvoje i što je moje i što nije moje: i ugalj vučem, i rublje skupim, i sobu spremim, i mleko kupim... I tako: pošto nemam brata, moram da budem vredan sam, i budem dvostruko vredan sam, i da odrastem sasvim sam. Od svega što na svetu znam najstrašnije je kad si sam.

Dosadna Pesma

Toliko mi je dosadno da ne znam šta ću. Kad izlazim iz škole nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa trojicom bar da me vide devojčice. Devojčice su smešna stvorenja dugonoge, okrugle, pegave ili kratkovide, mnogo lažu i ogovaraju i pišu ljubavna pisma koja mi stave pod klupu. Meni je sve to dosadno. Ipak pročitam pisma, najlepše reči prepišem - ako mi nekad zatreba, a od onog što ostane napravim papirne lađe, napravim ptice, slanike, žabe, i bajagi se igram a tako mi je dosadno. Dosadno mi je da porastem, da nosim tesne cipele i da se oženim. Oni koji porastu prvo se danima mrze onda se danima svađaju. Jedino mi je žao mog tate. Da je ostao dečak - kao ja, baš bismo divno mogli da se družimo i da zajedno budemo zaljubljeni u nastavnicu istorije. Sve ostalo mi je dosadno. Toliko mi je dosadno da ne znam šta ću, nego nakrivim kapu na levo oko i pobijem se još sa trojicom. Čak i kad nema devojčica.

Драгомир Ђорђевић (Земун, 11.3.1953 - Београд, 4.11.1999), најплоднији је и понајбољи песник српске поезије за децу последњих деценија. Читав свој књижевни рад посветио је писању песама, сценарија за стрипове или сонгова за радио или телевизијске емисије. Својим хумором и модерним изразом веома брзо стекао је популарност међу децом.

Nije Lako Biti Dete

Često jedeš, tvrdo spavaš, mnogo jurcaš, praviš štete... Kad te grde, odobravaš, - Nije lako biti dete. "Lepo žvaći!", "Peri ruke!", "Beži dalje od tog Srete!", "S tobom stalno neke muke!", - Nije lako biti dete. Batinama kad se nadaš, u odbranu zovu tete, pred prutom se isprepadaš - Nije lako biti dete. Pa ricinus, pa vakcine... Zabranjene cigarete... "Još si mali za to sine!" - Nije lako biti dete. Na drveće svo se penješ. Tajno voliš Olje, Cvete... Pod teretom torbe stenješ - Nije lako biti dete. Čim spaze da nisi mali, zrelošću ti nekom prete, život jeste zgodan, ali... - Nije lako biti dete.

Nema Ništa Od Kolača

Iako je med u duši Tamara je alapača, zbog toga joj čupam uši, nema ništa od kolača. Plus batine. Deda hrče, ja da svisnem, od strepne mi želja jača, nozdrve mu jako stitnem, nema ništa od kolača. Plus batine. Dosadno mi, šta da radim, telefonom mama trača, ja iz zida kabl vadim, nema ništa od kolača. Plus batine. Injekcija mnogo boli, često dođe i do plača, opet jedan kec u školi, nema ništa od kolača. Plus batine.

Владимир Андрић (25.10.1944. у Обреновцу) савремени је српски позоришни и телевизијски редитељ и писац за децу. Режирао је серијал Лаку ноћ, децо, Шешир професора Косте Вујића, а од књига за децу издвајају се Берба ушију, Дај ми крила један круг, Писма из першуна ...

ДАЈ МИ КРИЛА ЈЕДАН КРУГ

Море има барку,

једро и ктарку.

Море, море, буди друг 

— дај ми барку један круг!

Тако ми се база 

широм морских стаза... 

Ласта има крила,

— лети све до Нила.

Ласто, ласто, буди друг 

— дај ми крила један круг!

Да обиђем луг,

да одем на југ... 

Кад мрав зрно сруши 

чују зечје уши.

Зече, зече, буди друг 

— дај ми уши један круг!

Да ослушнем и ја 

како жито клија... 

У рибе пераја 

сребрнога сјаја.

Рибо, рибо, буди друг 

— дај пераја један круг!

Да ме жеља мине, 

да видим дубине... 

Ноћу крај живица

светли фењер свица.

Свиче, свиче, буди друг 

— дај ми фењер један круг!

Да осетим моћ 

да осветлим ноћ... 

На небу се звезде

као птице гнезде.

Небо, небо, буди друг 

— дај ми звезду један круг!

Бићу лепши још,

кад ставим тај брош.

ТАТА И СИН

Кад с посла дође мој драги тата 

за ручак пита право са врата

А после ручка ко да га спречи 

да укрштене решава речи

Затим изваљен на отоману 

дуго бистри своју спортску страну

Са комшијама сваке недеље 

он игра шах и карте деље

Каже ми мама да будем фин 

да тата на миру прочита НИН

Е, доста већ једном са тим 

нећу више да будем фин

Клином се избија клин 

нек му НИН буде син