MITOVI I LEGENDE STARE GRČKE

GUSTAV ŠVAB    PROMETEJ

Nebo i zemlja behu stvoreni; more se talasalo medu obalama, a ribe se igrale u njemu; u vazduhu su pevale ptice na krilima, a zemlja je vrvela od životinja. Ali još nije bilo na zemlji stvora kojega bi telo bilo tako sazdano da se u njemu može nastaniti duh i iz njega vladati zemaljskim svetom. Tada stupi na zemlju Prometej, potomak stare porodice bogova, koju je Zevs svrgnuo s vlasti, sin Japetov, unuk Urana i Geje, pun mudre domišljatosti. On je dobro znao da u zemlji drema nebesko seme. Stoga uzme ilovače, nakvasi je vodom iz reke, umesi je i načini od nje lik prema slici i prilici bogova, gospodara sveta. Da bi taj zemljani lik oživeo, uzme odasvud iz životinjskih duša dobra i zla svojstva i zatvori ih u grudi čoveka. Među nebesnicima imao je prijateljicu, Atenu, boginju mudrosti. Ona se divila delu Titanova sina pa je poluživom liku udahnula duh, božanski dah.

Tako postadoše prvi ljudi, koji se brzo razmnožiše i napuniše zemlju. Ali ti ljudi dugo nisu znali kako da se služe svojim plemenitim udovima i dobivenom božanskom iskrom. Gledali su, a nisu videli, slušali, a nisu čuli. Poput likova u snu tumarali su naokolo i nisu se znali služiti predmetima. Nepoznata im je bila veština kako se kopa i kleše kamen, kako se iz gline peku opeke, kako se od srušenoga šumskog drveta tešu grede i kako se od svega toga grade kuće. Pod zemljom, u mračnim pećinama, vrvelo je od njih kao od zaposlenih mrava. Ni zimu, ni cvetno proleće, ni plodnu jesen nisu raspoznavali po sigurnim znacima. Što god su radili, bilo je bez smišljene osnove.

Tada se Prometej zauzme za svoje stvorove: nauči ih posmatrati izlazak i zalazak zvezda, uputi ih u veštinu brojenja i u pisanje slova; nauči ih ujarmljivati životinje i upotrebljavati ih kao pomagače u radu, priuči konje na uzde i kola; pronađe čamac i jedra za plovidbu. Pobrinuo se i za ostale životne potrebe ljudi. Kad je pre koji čovjek oboleo, nije znao nikakva leka, nije znao kakvo jelo i piće može podnositi, nije poznavao melema za ublaživanje boli; zbog nestašice lekova ljudi su bespomoćno umirali. Stoga im Prometej pokaže kako se priređuju blagi lekovi kojima se leče svakojake bolesti. Tada ih nauči gatati, rastumači im znamenja i snove, ptičji let i motrenje žrtvenih životinja. Nadalje, svrati im pogled pod zemlju i pomože im da ondje otkriju bronzu, gvožđe, srebro i zlato. Ukratko, uputi ih u sve životne udobnosti i veštine.

Na nebu je sa svojom djecom odnedavno vladao Zevs, koji je svoga oca Krona zbacio s prijestolja i srušio stari rod bogova, od koga je potekao i Prometej, jer su Japet i Kron bili braća.

Sada su se novi bogovi počeli zanimati za nedavno nastali ljudski rod. Oni zatraže od ljudi da ih časte, a za uzvrat su im bili spremni pružati zaštitu. U Mekoni (Sikionu) u Grčkoj dođe do sastanka smrtnika i besmrtnika, gdje su se utvrdila prava i dužnosti ljudi. Na tom sastanku istupi Prometej kao zastupnik svojih ljudi, nastojeći kako ne bi bogovi za preuzetu zaštitu nametnuli ljudima odveć teške dužnosti. Tada Titanovog sina zavede njegova lukavost da prevari bogove. On u ime svojih stvorova zakolje velikoga bika od kojega su bogovi imali izabrati što za sebe žele. Raskomadavši žrtvenu životinju, Prometej načini dve gomile: na jednu stranu stavi meso i drob s obilnom slaninom, obavije sve u bikovu kožu i ozgo stavi želudac. Na drugu stranu stavi ogoljene kosti umotavši ih vješto u loj žrtvene životinje. Ova posljednja hrpa bila je veća. Zevs, sveznajući otac bogova, prozre njegovu prijevaru i reče:

-    Sine Japetov, presvetli kralju i dobri prijatelju, kako si nejednako razdelio delove! Prometej se sad istom uvjeri da ga je uspio prevariti, nasmeja se i reče:

-    Presvetli Zevse, najveći od večitih bogova, izaberi deo na koji te vodi tvoje srce u grudima.

Zevs se razjari, ali navlaš ugrabi obema rukama beli loj. Kad ga je razmotao i opazio gole kosti, pričini se kao da je istom sada otkrio prevaru te ljutito reče:

-    Vidim dobro, dragi Japetov sine, da još nisi zaboravio veštinu varanja!

Zevs odluči da se Prometeju za njegovu prevaru osveti, pa uskrati ljudima posljednji dar koji im je bio potreban za savršeniji napredak - vatru. Ali i tome je lukavi Japetov sin znao doskočiti. Uze dugu stabljiku gorostasne trske sa srčikom, približi se sunčanim kolima na njihovu prolazu i uhvati u stabljiku vatre što je tinjala. S takvom iskrom siđe na zemlju, i ubrzo zaplamti prva lomača prema nebu. U dubini duše zaboli Zeusa kad vide kako se među ljudima nadaleko svetli sjaj vatre penjući se uvis. Kako više nije bilo moguće smrtnicima oduzeti upotrebu vatre, smisli im Zevs za osvetu novo zlo. Bog vatre Hefest, slavan sa svoje umetnosti, morao mu je načiniti varavi lik lepe djevojke; sama Atena, koja je bila zavidna Prometeju i postala mu protivnica, ogrne djevojku belom blistavom haljinom, a preko lica spusti joj veo, koju je devojka rukama držala razdeljeno, glavu joj ovenča svežim cvećem i poveže je zlatnim kanapom, koju je takođe Hefest svome ocu za ljubav umetnički izradio i ukrasio šarenim životinjskim likovima. Hermes, glasnik bogova, morao je ljupkom liku udeliti dar govora, a Afrodita svaku dražesnost i milinu. Tako je Zevs pod obličjem dobrote stvorio bleštavo zlo i nazvao ga Pandora, što će reći Svim obdarena, jer je svaki od besmrtnika obdario djevojku bilo kakvim kobnim darom za ljude. Zatim Hermes povede djevojku na zemlju, gde su se ljudi šetali izmešani s bogovima. Svi su se divili prekrasnom liku bez premca, ali ona se uputi k Epimeteju, bezazlenom bratu Prometejevu, da mu preda Zevsov dar. Uzalud ga je brat njegov bio opomenuo neka nikada nikakvoga dara ne prima od olimpskog Zevsa da ne bi njime kakvo zlo došlo na ljude, nego neka ga smesta pošalje natrag. Epimetej, ne misleći na bratove reči, primi s veseljem lepu devojku i oseti zlo istom onda kad ga je snašlo. Dotada su ljudi, po uputstvu njegovog brata, živeli slobodni od svake nevolje, bez teškoga rada, bez mučnih bolesti. Ali žena je u svojim rukama držala dar, veliku posudu s poklopcem. Čim je došla Epimeteju, podigla je poklopac, i odmah je iz posude izletelo čitavo jato svakojakih nevolja, koje su se munjevitom brzinom razletele po celoj zemlji. Jedno jedino dobro bilo je sakriveno sasvim na dnu posude, nada. Ali Pandora, po uputstvu oca bogova, spusti opet poklopac pre nego je nada mogla izlepršati, i zatvori je zauvek u posudu. Beda ispuni, međutim, u svim oblicima zemlju, vazduh i more. Bolesti su obilazile među ljudima danju i noću, potajno i nečujno, jer im Zevs nije dao dar govora. Četa svakojakih groznica zaposela je zemlju, a smrt, koja je prije samo polagano dolazila k ljudima, ubrzala je svoje korake.

Nato se Zevs svojom osvetom okrenuo protiv Prometeja! Krivca preda Hefestu i njegovim slugama, koji su se zvali Kratos i Bija (Snaga i Sila). Oni su ga morali odneti u skitsku pustoš i onde ga neraskidivim lancima prikovati iznad strahovitog ponora na stenu gore Kavkaza. Nerado je Hefest izvršio nalog svoga oca: on je u Titanovom sinu ljubio unuka svoga pradede Urana i ravnopravnog potomka bogova. Uz samilosne riječi, a uz pogrde surovih slugu, naredio je da ovi izvrše okrutno djelo. Tako je Prometej morao visiti na tužnoj steni u uspravnom položaju, a nikada nije mogao spavati ni saviti svoje umorno koleno.

- Mnogo ćeš uzaludno tužiti i uzdisati - reče mu Hefest - jer Zevsova je volja nemilosrdna, a tvrda su srca svih koji su istom pre kratko vremena prigrabili vlast.

I zaista su muke kažnjenog nesrećnika imale trajati čitavu večnost ili bar trideset hiljada godina. Premda je glasno uzdisao i za svedoke svojih muka dozivao vetrove, reke, izvore i morske talase, opštu majku Zemlju i sunčani krug koji sve vidi, ipak je ostao nepokolebljivog duha.

»Što je sudbina odlučila« - govorio je - »mora da podnosi onaj koji je naučio shvatati nesavladivu moć nužde.« Takođe se nikakvim pretnjama Zevsovim nije dao skloniti da pobliže objasni tamno proročanstvo po kome je vladaru bogova pretila propast i pad od novoga braka.

Zevs održa riječ: pošalje okovanom Prometeju orla koji je kao svakodnevni gost smeo kljuvati njegovu jetru, koja bi, izgrizena, uvijek ponovno narasla. Muke njegove nisu smele prestati dok se ne pojavi zamenik koji bi se dobrovoljno predao smrti i time se u neku ruku ponudio da bude njegov zastupnik.

Napokon je nesretniku osvanuo dan oslobođenja. Pošto je Prometej već vekovima trpeo strašne muke viseći na steni, naiđe onuda Herakle putujući k Hesperidama po zlatne jabuke. Kad je vidio unuka bogova gde visi na Kavkazu, i kad se ponadao da će mu njegov dobar savet biti od koristi, sažali se na njegovu sudbinu, jer je video kako orao sedi na kolenima Prometejevim i kljuje jetru nesrećniku. On odloži palicu i lavlju kožu, napne luk, odapne strelu i skine strašnu pticu s jetre mučenikove. Nato mu odveže okove i povede oslobođenog Prometeja sa sobom. Ali da bi se uslov kralja bogova ispunio, postavi mu za zamenika Kentaura Hirona. Da ipak Zeusova osuda, kojom je Prometeja na mnogo duže vreme osudio na stenu, ne bi ni tako ostala neizvršena, morao je Prometej trajno nositi gvozdeni prsten u kome se nalazio kamenčić s one kavkaske stene. Tako se Zevs mogao dičiti da njegov neprijatelj još uvek živi prikovan uz Kavkaz.