MITOVI I LEGENDE STARE GRČKE II

ROBERT GREJVS PROMETEJ  I ATLANT


1 a)Prometej, tvorac ljudskog roda, koga neki ubrajaju u sedam Titana, bio je sin ili titana Eurimedona, ili Japeta i nimfe Klimene; a braća su mu bila Epimetej, Atlant i Menojtije.

1 b) Džinovski Atlant, najstariji od braće, poznavao je sve dubine mora; on je vladao kraljevstvom Atlantide i njenim strmim morskim obalama, a Atlantida je bila vea od Afrike i Azije zajedno. Atlantida se prostirala izvan Heraklovih stubova, a venac ostrva na kojima su obilno rasle voke odvajao ju je od jednog još daljeg kontinenta, odvojenog od našeg. Atlantov narod obraivao je i navodnjavao ogromnu središnu ravnicu, koja se napajala vodom s brda što su je okružavala sa svih strana osim prema moru. Oni su takoe sagradili i dvorove, kupatila, trkake staze, pristaništa i hramove; nisu ratovali samo na zapadu, ak do drugog kontinenta, ve i na istoku do Italije i Egipta. Egipani kažu da je Atlant bio Posejdonov sin a da su se ostali Posejdonovi sinovi, pet pari muških blizanaca, zakleli na podaniku vernost svom bratu krvlju bika žrtvovanog na vrhu stuba; u poetku su bili puni vrlina, nosei dostojno teret svog velikog bogatstva u srebru i zlatu. Ali kad ih je jednog dana nadvladala pohlepa i svirepost, po Zevsovoj naredbi savladaše ih goloruki Atenjani i uništiše njihovu moć. U isto vreme bogovi su poslali potop, koji je za jedan dan i jednu noć preplavio celu Atlantidu, tako da su luke i hramovi bili zatrpani blatom, a morem se nije moglo ploviti.

1 c) Atlant i Menojtije, koji su izbegli potopu, prišli su tada Kronu i Titanima i poveli bezuspešan rat protiv olimpijskih bogova. Zevs je ubio Menojtija gromom i poslao ga u Tartar, ali je poštedeo Atlanta, koga je prokleo da zanavek podupire nebesa svojim plećima.

1d) Atlant je bio otac Plejada, Hijada i Hesperida; stalno je podupirao nebo od vremena kad mu je nareeno, osim jednom kad ga je Herakle privremeno zamenio u ovom teškom poslu. Neki kažu da je Persej okamenio Atlanta u planinu Atlas, pokazavši mu Gorgoninu glavu; ali oni zaboravljaju da je Persej bio, kako svi smatraju, Heraklov daleki predak.

1e) Prometej, kao mudriji od Atlanta, predvideo je ishod pobune protiv Krona, i zato je više voleo da se bori na strani Zevsa, nagovorivši Epimeteja da učini isto. On je zaista bio najmudriji u svojoj rasi, i Atena, čijem je rađanju iz Zevsove glave pomagao, naučila ga je arhitekturi, astronomiji, matematici, plovidbi, medicini, metalurgiji i ostalim korisnim znanjima i veštinama koje je on preneo na ljude. Ali Zevs, koji je odlučio da iskoreni ceo ljudski rod i spasao ga isključivo na Prometejevu usrdnu molbu, počeo je da se ljuti pošto je shvatio kako se snaga i sposobnosti ljudi stalno uvećavaju.

1 f) Jednog dana, kad je počela rasprava na Sikionu o tome koje delove bika treba prinositi bogovima na žrtvu, a koje ostavljati ljudima, Prometeja su pozvali da presudi. On je radi toga ubio i raskomadao bika i od njegove kože sašio dve vreće, pa ih napunio onim što je isekao. U jedan džak je strpao meso, ali ga je sakrio buragom, koji je najmanje primamljiv deo svake životinje; drugi džak sadržao je kosti sakrivene debelom naslagom sala. Kad je ponudio Zeusa da izabere, ovaj se prevari te izabra vreću sa kostima i salom (što je još uvek božanski deo); zbog toga je Zeus Prometeja, koji mu se podsmevao iza leđa, kaznio time što je ljudima oduzeo vatru. »Neka od sada jedu živo meso!« — dreknuo je Zeus.

1g) Prometej odmah ode do Atene, s molbom da ga na sporedan ulaz pusti na Olimp, i ona mu to dozvoli. Došavši gore, on zapali baklju o usijane suneve koije, pa je zatim odmah razbi na nekoliko ugljenih ugaraka, koje sakri u sriku džinovske stabljike miroije. Zatim se, ugasivši svoju baklju, iskrade sa Olimpa da ga niko ne vidi i ljudima odnese vatru.

1 h) Zevs se zakleo da će se osvetiti. Naredio je Hefajstu da napravi ženu od ilovače, četvorici vetrova da joj udahnu život, a svim boginjama sa Olimpa da je ukrase. Ovu ženu, Pandoru, najlepšu koja je ikada stvorena, poslao je Zevs na poklon Epimeteju, a pratio ju je Hermes. Ali Epimetej, pošto ga je brat opomenuo, nije primio poklon od Zeusa, izvinivši se sa puno poštovanja. Ljući nego ikada, Zevs okuje nagog Prometeja za stub na kavkaskim planinama, gde mu je pohlepna orlušina celog dana kidala džigericu, iz godine u godinu; i nije bilo kraja bolu, jer je noću, (dok je Prometej bio izložen svirepom mraku i hladnoći), njegova jetra ponovo zarastala.

1i) Ali Zeus, u nameri da ne prizna da je vinovnik ove svireposti, poče da protura laž: govorio je da je Atena Prometeja pozvala na Olimp na tajni ljubavni sastanak.

1j) Epimetej, uplašen sudbinom svoga brata, požuri da se oženi Pandorom, koju je Zeus napravio koliko lepom toliko glupavom, ravnom i lenjom — i to je prva od velikog broja slinih žena. Pandora je odmah otvorila krčag u koji je Prometej s velikim naporom uspeo da zatvori sve duhove što su mogli da naškode ljudima: starost, tegoban rad, slabost, ludilo, porok i strast — i dao ga Epimeteju s napomenom da ga uva zatvorenog. Iz krčaga izbi oblak, koji prvo zapahnu Pandoru i Epimeteja po svim delovima tela, a potom zarazi sav ljudski rod. Ipak varljiva Nada, koju je Prometej takode tamo zatvorio, pomože im svojim lažima da se spasu od sveopšteg samoubistva.